Orban: Sramno je da zapadni Balkan čeka na prijem u EU već 15 godina

Najviši državni funkcioneri Mađarske, uoči početka predsedavanja te zemlje Evropskom unijom (EU), koje počinje 1. jula, ne propuštaju priliku da poruče kako će jedan od prioriteta Budimpešte u narednom šestomesečnom periodu biti proširenje Evropske unije na zemlje zapadnog Balkana. To je, nakon razgovora sa svojom italijanskom koleginicom Đorđom Meloni u Rimu, istakao i mađarski premijer Viktor Orban.

Sramno je i neprihvatljivo da zemlje zapadnog Balkana čekaju na proširenje EU već 15 godina, rekao je Orban, poručivši na zajedničkoj konferenciji za novinare da „ovako ne sme da se radi, već treba jasno reći da ili ne”.

Prema njegovim rečima, Mađarska podržava predlog Italije u vezi sa sveobuhvatnom evropskom strategijom za razvoj Afrike kako bi se smanjili migracioni pritisci. Očekuje se da će populacija Afrike porasti za 750 miliona ljudi u narednih 20 godina, podsetio je on.

„Evropa će ili morati da smisli plan za razvoj Afrike kako bi Afrikance zadržala kod kuće ili će se suočiti sa talasima masovnih migracija od kojih je loše pripremljena da se brani”, dodao je Orban.

Govoreći o funkcionisanju EU, mađarski premijer je rekao da šefovi institucija u Briselu ne bi trebalo da se biraju na partijsko-političkoj osnovi i da neće podržati „partijski sporazum” o tome. Kao premijer sa najdužim stažom u EU, rekao je da koren evropskih problema vidi u odluci predsednika Evropske komisije iz 2014. da „pretvori političko telo u političkog igrača”. Taj proces traje od tada, konstatovao je on.

Orban ističe da su trenutno tri stranke među sobom podelile najvažnije funkcije, stavljajući institucije EU na partijsko-političku osnovu. To je, prema njegovim rečima, rezultiralo „vladom i opozicijom”, što je „suprotno inkluzivnosti koja je bila u korenu evropskog ideala”.

Svi treba da budu uključeni i nijedna zemlja ne bi trebalo da oseća da je u manjini ili opoziciji, poručio je Orban. Rekao je da njegova stranka Fides u Evropskom parlamentu neće biti u istoj grupi kao i „antimađarska rumunska stranka”.

„Nema o čemu da se pregovara; nećemo sedeti u takvoj grupi”, poručio je i dodao da se sa svojom sagovornicom složio da su oboje ostali posvećeni saradnji desnih partija, čak i ako ne sede u istoj poslaničkoj grupi.

Đorđa Meloni je rekla da Italija podržava mađarski program predsedavanja EU, sa fokusom na izazove koje predstavlja demografski pad, kao i na poboljšanje konkurentnosti i evropskih odbrambenih sposobnosti. Istakla je da novi evropski pristup u vezi sa pitanjima kao što su zaštita granica EU, stav protiv ilegalne migracije i saradnja sa afričkim zemljama, „mora biti ojačan”. Ona je rekla da ceni to što će se mađarsko predsedavanje fokusirati na integraciju zapadnog Balkana u EU.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto je, osvrćući se na odluku Evropske unije da preusmeri prihode od zamrznute ruske imovine za kupovinu oružja za Ukrajinu, zaobilazeći pri tome mišljenje Mađarske, rekao da taj čin predstavlja „bestidno prelaženje crvenih linija i kršenje pravila EU”. Po njemu su proratne vlade „masovno podbacile” na izborima, ali je „ratna histerija” od tada porasla i „oni su ignorisali volju naroda”. U pauzi Saveta EU za spoljne poslove on je na konferenciji za novinare rekao da je jasno da se mnoge zemlje članice EU spremaju za dugi rat, što po njemu, potvrđuje i činjenica da će još 1,4 milijarde evra iz Evropskog mirovnog fonda biti iskorišćene za finansiranje naoružanja za Ukrajinu, iako Mađarska na to ne pristaje.

Evropska pravila krše oni koji su glasno zagovarali procedure vladavine prava i govorili o pretnji demokratskim vrednostima, rekao je Sijarto.

„Izgleda da je EU voljna da nastavi da prelazi crvene linije”, primetio je on, podsećajući na predlog visokog predstavnika EU za obuku ukrajinskih vojnika na tamošnjoj teritoriji, kao i u drugim zemljama, što smatra „izuzetno opasnim”. Ovaj predlog bi takođe prešao crvenu liniju, rekao je on, upozoravajući da će to biti prvi korak ka stacioniranju trupa EU u Ukrajini.

Novinarima je otkrio da je Mađarska pod ogromnim pritiskom da pristane na oslobađanje oko 6,5 milijardi evra iz Evropskog mirovnog okvira radi dalje isporuke oružja Ukrajini. Dodao je, međutim, da ukoliko ukrajinske vlasti nastave da diskriminišu mađarske kompanije, „ne može biti govora da se to ostvari”.

Ukrajinske vlasti, kazao je, razmatraju mogućnost da mađarskoj farmaceutskoj kompaniji „Rihter” oduzmu neke od njenih licenci za distribuciju i napomenuo da Ukrajina sastavlja novu listu „kompanija koje podržavaju rat” i da pritom ponovo ciljaju na mađarske firme.