Maja Sever: Na gubitku smo bez ljudi koji su bili u zagrebačkoj redakciji UNE

Sa predsjednicom Evropske federacije novinara i dugogodišnjom novinarkom Majom Sever pričali smo o slobodi medija, novinarskoj profesiji, stanju u medijima širom regiona.

Kada govorimo o slobodi medija, kakvo je stanje u Hrvatskoj i ostalim zemljama u regionu?

„Mislim da je Hrvatsku EU ipak povukla u malo boljem smijeru. Velika sam kritičarka lošeg zakonodavstva, izostanka medijske strategije. Smatram da postoji politički pritisak, ali i pritisak oglašivača na medije u Hrvatskoj. Ako povlačimo paralelu, što nije baš zahvalno, rekla bih da smo ipak u boljoj poziciji. Srbija možda čak i ima bolju medijsku regulativu, ali u praksi vidimo da zapravo u medijskom prostoru stvari nisu tako sjajne, da ne kažem neku težu riječ. Što se tiče BiH, priznajem da nisam dobra poznavateljica. Raspitujem se i znam, ali ne dovoljno. Ipak, čini mi se nekako da je nas ipak taj točak EU malo odmaknuo u boljem smijeru, no velike borbe i problemi su i pred nama u Hrvatskoj, još puno moramo trčati“

UNA televizija imala je problema s hrvatskim distributerima oko uvrštavanja programa u ponudu njihovih TV platformi. Zagrebačka redakcija UNA TV je zatvorena krajem decembra. Zalagali ste se za tu redakciju i pravo novinara na rad?

„Ono za šta sam se borila i uvijek ću se boriti, to je pravo na rad, na slobodan rad novinara i novinarki. U vašoj redakciji u Zagrebu bili su izvrsni novinari. Moje kolege, a neki od njih i prijatelji. Mislim da bi za naš medijski prostor bilo izuzetno vrijedno da su ostali i da su mogli raditi svoj posao. Ono za šta smo se Zovko i ja javno zalagali je da kriteriji prema svima budu isti. Prvo, da ta dodjela koncesije ne može biti isključivo u rukama privatnih telekompanija, jer se upravo sad na ovom slučaju pokazalo zašto to nije dobro. Drugo, jednostavno da kriteriji budu jednaki za sve i što se tiče transparentnosti vlasništva i svega drugog. Ne navijajući ni za ove, ni za one, nego za jednakost. To je princip zbog kojeg smo javno istupali, a onako novinarski, ljudski, profesionalno mislim da smo na gubitku bez ljudi koji su bili u redakciji UNE u Zagrebu“

Predsjednica ste Evropske federacije novinara, šta sa te pozicije možete uraditi za dobrobit novinarske profesije?

„Izbor na to mjesto je zapravo signal da smo jednaki. Da je ovaj dio Evrope ustvari Evropa, uključujući i vas koji još niste članica EU. Mislim da je to ohrabrujuće za sve nas s ovog dijela Evrope i osim što ja predstavljam i ostale evropske zemlje, ali ta povezanost, saradnja, korišćenje iskustava i dobrih primjera sa razvijenijim medijskim okruženjima mi pomaže i dan danas. Izbor obične novinarke sa jugoistoka Evrope je ipak dobar znak. Znam da je to ohrabrilo koleginice i kolege, predstavnike organizacija novinarskih iz okruženja. Tako da zajedno možemo napraviti neki napredak“

Kada smo kod napretka, kako možemo unaprediti novinarsku profesiju i odnos prema medijskim radnicima?

„Ljudi znaju da sam ja najsrećnija kada se dogovorimo oko nekog protesta, ali dobro, sada sam se malo i uozbiljila. Jako je teško, dijelom time što smo siromašne zemlje u odnosu na neku zapadnu Evropu i teže je osigurati egzistencijalnu sigurnost novinara. Teško je zaštiti radnička prava novinara i novinarki i teško je osigurati slobodu rada i zato moramo biti solidarni i glasni, jer taj naš glas je jedini naš adut. Mi o budžetu nekih razvijenijih zemalja kao što je Danska samo možemo sanjati. Oni mogu pružiti podršku svojim članovima. Ja mogu uglavnom većinu svojih članova zagrliti srdačno, i urlati pred poslodavcem ili pred zgradom Vlade da se želim boriti za njihova prava. Mogu zajedno s vama povlačiti sredstva iz EU fondova i pokušati osigurati neke stvari, mogu sa stručnjacima raditi na izmjenama regulative i na taj način se boriti za zaštitu. Nažalost, ne mogu pružiti finansijsku sigurnost, pa ako ništa drugo moramo biti glasni, solidarni i imati međusobnog razumijevanja“