Da li je visoki predstavnik prevaziđena kolonijalna funkcija?

Mnogo problema ima u BiH, ali nijedan od njih danas ne opravdava postojanje "vaspitača" u vidu visokog predstavnika međunarodne zajednice, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Njemački dnevnik navodi da je pozicija visokog predstavnika u BiH "najčudnija politička funkcija" u Evropi, a da njegova ovlašćenja potiču iz arsenala autokratije - može da smjenjuje činovnike i demokratski izabrane političare, dekretom donosi zakone ili ih potezom pera poništava.

"Visoki predstavnik i dalje ima moći kao da je BiH karipska plantaža šećerne trske iz pretprošlog vijeka", piše novinar Mihael Martens u svom tekstu.

Ove poteze smo više puta do sada vidjeli od svih visokih predstavnika koji su hodali Bosnom i Hercegovinom. Upravo sada čeka se jedan - da vidimo kako će Schmidt reagovati kako bi spriječio stupanje na snagu Zakona o nepokretnoj imovini Republike Srpske.

Profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja ocijenio je da su najnovije kritičke objave njemačkih medija poput "Frankfurter algemajne cajtunga" /FAC/ o radu OHR-a prvenstveno poruka zapadnoj politici da bi bilo potrebno sjesti i temeljitije preispitati političku situaciju u BiH.

"A posebno njihovu ulogu u odnosu na tu situaciju, te sagledati mogućnosti da BiH živi kao samostalna država, što je i bio cilj Dejtonskog sporazuma", rekao je Šolaja.

Iscrpljena uloga visokog predstavnika

Adnan Huskić, analitičar i univerzitetski predavač iz oblasti međunarodnih odnosa, politike Evropske Unije, analize vanjske i domaće politike, kaže za portal UNA da je oduvijek smatrao da je uloga visokog predstavnika u velikoj mjeri iscrpljena, ali je u isto vrijeme jedna vrsta 'brane' koja treba da posoji.

"Dugo vremena se razgovaralo na koji način bi se uopšte dešavalo gašenje Kancelarije visokog predstavika. Jasno je da BiH nikada neće postati potpuno funkcionalna demokratija sa visokim predstavnikom. Međutim, imate trendove koji govore u prilog tome da BiH ne može sama", kaže Huskić.

Navodi da treba postaviti pitanje šta bi se dešavalo sa uzurpacijom od strane RS, i kako bi institucije reagovale.

"Dakle, BiH ima jednu neraskidivu vezu sa međunarodnim akterima u BiH kroz Vijeće za provedbu mira, a ustvari kroz dominante zapadne sile koje su u mnogo čemu bile ključni činioci za situaciju u BiH", kaže Huskić.

Dodaje da smo upali u jednu situaciju gdje se smanjuje međunarodno prisustvo, ali sa druge strane globalna dinamika nam ne odgovara.

"Smatram da Bosni i Hercegovini ne treba visoki predstavnik, ali BiH trenutno nema snage, niti je dovoljno afirmisana pravna država da bi se bez njega u ovom momentu moglo", jasan je Huskić.

Više nije pitanje, kaže, šta ko želi, već kako to izvesti?

"Kako i na koji način da BiH izađe iz situacije gdje visoki predstavnik mora da interveniše svako malo, da donosi odluke. Visoki predstavnik nam ne treba ako želimo da BiH ikada stane na sopstvene noge, to je jasno, samo je pitanje da li se može i na koji način doći do toga", zaključuje Huskić za portal UNA.

BiH je poluprotektorat

Dragan Markovina, kolumnista, publicista, analitičar i hrvatski istoričar, kaže za portal UNA da niko normalan ne želi da živi u protektoratu ili poluprotektoratu, što BiH najviše i jeste.

"Razlog zašto je visoki predstavnik u BiH je očit svima. Ne postoji način i ne vidim ga, da se politički akteri dogovore kakvu zajedničku budućnost žele, pri čemu je upitno da li uopšte žele zajedničku budućnost. U svemu tome, bez visokog predstavnika ja ne vidim da li bi BiH funkcionisala", kazao je Markovina za UNU.

Dodaje da BiH funkcioniše u nekom statusu 'kvo'.

"U nekim konstantnim blokadama, nerazumijevanjima, nervozama isl. Da li je moguće da se akteri u BiH dogovore ako visoki predstavnik ode, ja ne znam. Volio bih da je to moguće, ali sva nam je praksa nakon rata pokazala da nije. Čisto sumnjam da će ga 'međunarodna zajednica' sada ukinuti", zaključio je Markovina za UNU.