Ekonomije regiona tonu i čekaju mirovne procese u Ukrajini

Šta čeka zemlje u okruženju u narednoj godini i hoće li njihov bruto domaći proizvod (BDP) padati ili rasti i šta će to značiti?

Ekonomisti procjenjuju da će u godini koja je pred nama doći do pada BDP-a u većini zemalja u okruženju.

Crna Gora je zemlja u regionu s najvećim rastom BDP 7,2 posto, a za narednu godinu predviđa se da će ta cifra biti prepolovljena. U Hrvatskoj je BDP 2,3 posto, a u Srbiji 2,5 posto, međutim, kao i u slučaju ostalih zemalja očekuje se da će uslijediti pad.

Bosna i Hercegovina ima BDP 2,4 posto, a stručnjaci očekuju da on padne na dva posto, Sjeverna Makedonija će proći bez većih promjena, s BDP-om od tri posto.

Političari u regionu više se bave politikom nego ekonomijom

Zoran Pavlović, poslovni savjetnik i analitičar za portal UNA kaže da su građani zemalja u okruženju zahvaljujući  vlastima koje su izabrali došli u situaciju da se neke zemlje bave ekonomskim razvojem, a neke baš i ne.

“Vlasti bi morale biti okrenute boljem životu građana, jer to im je zadatak, zato su i izabrani, a oni to ne rade. Mnogo je lakše baviti se političkim pitanjima nego ekonomskim jer za njih morate da imate znanje, iskustvo, vještinu, struku, a za politička uvijek će biti tema koje mogu da budu osnova za opravdavanje vašeg rada na tim pozicijama. Nemamo uređene sisteme kakve smo imali kao bivša Jugoslavija, gdje se znalo ko šta radi i šta je čiji posao, kontrolni mehanizmi su funkcionirali, pravni sistem je bio uređen, moral je bio na visokom nivou, a mi smo došli u situaciju da je to sad sve poremećeno do nivoa da se život na principu snađi se i ako se snađeš onda je dobro”, kaže Pavlović.

Ekonomske procjene zavise od situacije u Ukrajini

Dodaje da ekonomska procjena daljnjeg razvoja zavisi od  nekakvog koncepta šta će se desiti u Ukrajini u odnosu na evropske zemlje.

“Evropske zemlje teško izdržavaju ovoliku financijsku pomoć Ukrajini i odsustvo redovnog snabdijevanja energijom jer sve ostalo je preskupo i predstavlja opterećenje za građane. S druge strane odsustvo uhodanih kanala snabdijevanja, od sirovina, pa do energije stvara probleme kompanijama, pa ni kompanije više nemaju  taj potencijal i frekventnost koja je u značajnoj mjeri bila lokomotiva za firme iz regiona, jer BiH 80 posto poslova radi sa zemljama EU i Evrope”, objašnjava Pavlović.

Dodaje da je slično i u drugim zemljama regiona.

“Koliko bude Evropa imala neki razvojni kapacitet u toliko će postojati osnova da se ekonomski razvijaju zemlje iz regije”, ističe Pavlović.

Skupa administracija rak-rana svih zemalja s mladom demokratijom

On naglašava i problem skupe administracije, dodajući da je to rak-rana svih zemalja s mladom demokratijom.

“U situaciji kada je napravljena takva razlika u životu i radu onih koji su zaposleni u javnom sektoru, koji su na budžetu i koji se ni za šta ne moraju sekirati  u odnosu na one koji stvaraju neku novu vrijednost i rade u realnom, privatnom sektoru i kojima je sve neizvjesno, onda je potpuno jasno da se ne može projektovati bog zna kakva razvojna situacija za regiona, pa ni za BiH, dok se nešto ne desi u Ukrajini. Onog dana kada se zaustavi ratni sukob, ili pokrene proces smirivanja, počeće briga i o ekonomiji, a sad je ekonomija potpuno po strani i glavnu riječ drže centralne banke koje štampaju eure, odnosno dolare i praktično tako čine novac manje vrijednim, a samim tim obezvrijeđuju i ono što ljudi stvore svojim radom", ističe naš sagovornik. 

Dodaje da je situacija vrlo složena i da je teško dati bilo kakvu perspektivu.  

"Ako se pokrenu neki mirovni procesi u Ukrajini, to će biti signal da ćemo se vratiti Evropi i ekonomiji. Sada toga trenutno nema, elementi  BDP-a su, između ostalog, i investiranje, pogotovo još ako imamo mogućnost, a imamo je na Balkanu da neke od tih proizvodnih koja je u udaljenim zemljama poput Kine i Malezije, ako bi nešto toga preselili na Balkan, onda bi mogli računati na neko poboljšanje”, ističe Pavlović.