Obratite pažnju! Prelazak s posta na Božićnu trpezu zna biti opasan po zdravlje

Praznična trpeza, osim što je lijepa i ukusna, može da bude veoma opasna po naše zdravlje. Prema riječima ljekara, iako praznično prejedanje možda i ne mora da dovede odmah do povećanja tjelesne mase, izuzetno loše utiče na naše krvne sudove, pa može da dovede do veoma komplikovanih zdravstvenih stanja.

Kako ističe doktorka Veroslava Stanković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi, prekomjerni unos sokova, gaziranog i alkoholnog pića, kao i unosa teške i masne hrane može dovesti do čestih infarkta miokarda. Međutim, opasnije od prejedanja jeste prelazak sa posne na mrsnu trpezu, ističe dr Stanković.

– Prelazak poslije Badnje večeri na božićnu trpezu može biti veoma opasan, pogotovo za one koji poste. Zato što odmah kreću zasićene masti, takozvana postprandijalna lipemija. Porast triglicerida u krvi može da dovede do začepljenja krvnih sudova, što dovodi do infarkta miokarda – kaže dr Stanković.

Napominje da je veoma važno da ostanemo umjereni u svemu, ali i da između Nove godine i Božića uradimo detoksikaciju, nakon čega treba ponovo umjereno da konzumiramo i hranu i alkohol.

– Mala količina alkohola može da pomogne zdravstvenom sistemu, ali veća količina ima suprotan efekat. Može da dovede do suženja krvnih sudova što ima za posljedicu hipertenziju – ističe dr Stanković.

Slatkiši poslije obroka i noćno prejedanje ubitačni
Kako ističe, i slatko poslije obroka može biti veoma opasno.

– Slatkiši se ne vare odmah, pa dolazi do fermentacije. Ako se duže vremena praktikuje tako, može dovesti i do kancera – objasnila je doktorka Stanković u “Jutro na Blic”.

Noćno uzimanje hrane ima veće posljedice nego praznično prejedanje. Tokom noći se sve usporava, duže se zadržava hrana, objašnjava doktorka.

– Biološki ritam hormonalno se mijenja u toku noći. Značajno se smanjuje lučenje hormona, smanjuje se lučenje enzima za varenje, sve se usporava. Tako da se usporava i varenje, duže se zadržava hrana u našem crijevnom traktu i na taj način se apsorbuje mnogo više štetnih materija, tako da je opšte poznato da ljudi koji noću jedu su gojazniji, pa tako i ovo noćno prejedanje u toku praznika može da ima štetne posljedice – kaže dr Stanković.

Svježe salate veoma mogu da pomognu organizmu tokom praznika, posebno zimske salate.

– Salate su dobre, imaju te probiotske kulture, ali treba voditi računa zbog soli i treba ih ispirati. Kiseli kupus, krastavčići, turšija, i te kako su dobri i zdravi. Naročito u vrijeme respiratornih virusa, sada koji vladaju. Kiseli kupus, koji je prebogat vitaminom C i tim probiotskim kulturama, takođe – kaže dr Stanković. Idealna ishrana tokom cijele godine podrazumeva dva dana meso, dva dana ribe, a ostatak povrće i voće.

Post nije dijeta
 

Kako ističe doktorka Stanković – post nije dijeta! Napominje i da je veoma važno da kombinujemo pravilno namirnice.

– Volimo da kombinujemo skrobne namirnice sa hljebom. Znači nikako ne ide pasulj i sarma sa hljebom. To povećava šećer u krvi i povećava tjelesnu masu. Tokom posta jede se i suvo voće, koje je ekstremno bogato šećerom, pa ponovo dolazi do povećanja glikemije. Zabluda je da je postiti isto što i držati dijetu. Nije dijetalno kada na pecivo namažemo džem ili slatko ili kada se koriste brzopotezne namirnice pune šećera. Na kraju bude i nekoliko kilograma više – kaže dr Stanković. Intenzivne šetnje, vežbanje i kod kuće ili u teretani u mnogome mogu da pomognu vašem organizmu, zaključuje dr Stanković.