Analiza „Njujork posta“: Putin u Srbiji zadržao visok stepen uticaja kroz SPC i medije

Ako Amerika želi da okonča rat u Ukrajini prvi korak je da se sukob sagleda očima Kremlja, ocjenjuju u tekstu za Nypost Ivana Stradner, savjetnica u Fondaciji za odbranu demokratije i naučna saradnica Instituta „Amerikan enterprajz“ i Natia Seskuria, izvršna direktorka Regionalnog instituta za bezbjednosne studije u Gruziji i saradnica pri britanskoj RUSI.

I možda tenkovi i mlaznjaci ruskog predsjednika Vladimira Putina nisu moćni, ali njegova oruđa hibridnog ratovanja su dovoljno moćna da iskoriste tenzije širom Evrope, uključujući Gruziju, Moldaviju i Zapadni Balkan.

Uprkos lošim vojnim ppostignućima Rusije u Ukrajini, Putin i dalje ima na raspolaganju brojne alate koje je koristio da destabilizuje i skrene pažnju i resurse Zapada sa Ukrajine, prenosi Nova.rs.

Dok je rusko nuklearno oružje vidljivo, Putin je, ukazuju, takođe vodio tihi i nevidljivi rat „naoružavajući“ energetski sektor, izbeglice i informacije kako bi potkopao Zapad, piše Danas.

Autorke podsećaju da je šef ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin optužio prošle nedelje Zapad da pokušava da otvori „drugi front“ protiv Moskve u Gruziji.

I sve to sledi pošto su ruski zvaničnici očito razočarani neuspehom gruzijske vlade da izdrži pritisak javnosti i primjeni zakon o stranim agentima.

Nakon što je gruzijski parlament usvojio nacrt zakona o „Transparentnosti stranog uticaja“, talas nemira bez presedana obuzeo je zemlju, što je navelo čak i apatične segmente društva da marširaju na ulice Tbilisija.

Desetine hiljada demonstranata mahali su zastavama Evropske unije i Gruzije i skandirali „Ne ruskom zakonu“.

Proevropski orijentisani Gruzijci su ljuti jer predloženi zakon liči na ruski zakon o stranim agentima iz 2012. koji je Putin koristio da se obračuna sa medijima i civilnim društvom.

Zakon bi, tvrde i evropski zvaničnici, naštetio izgledima Gruzije da dobije status kandidata za članstvo u EU.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je Zapad da je orkestrirao još jedan scenario obojene revolucije, dok je šefica državnih medija RT Margarita Simonjan tvrdila da demonstranti žele da otvore drugi front sukoba protiv Rusije.

Sa diplomatskog naloga Moskve na Krimu na društvenoj mreži Tviter zaprijećeno je čak Gruziji novim ratom.

Zapadni Balkan je još jedno pozorište za moskovske igre, a Putin je koristio sličan priručnik.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani je otkrila da Rusija koristi plaćenike iz zloglasne Vagner grupe i srpskih paravojnih grupa da bi pokrenula nerede na Kosovu i eventualno zauzela teritoriju.

Dok su Srbija i Kosovo u pregovorima o normalizaciji koje predvode SAD i EU, srpske proruske nacionalističke grupe organizuju proteste optužujući rukovodstvo zemlje da je u procesu formalnog priznavanja Kosova.

Putin je u Srbiji zadržao visok stepen uticaja kroz institucije poput Srpske pravoslavne crkve i medija. U Beogradu već nekoliko godina radi kanal Sputnjik; Moskva je nedavno otvorila i državno-medijski kanal RT.

U Bosni i Hercegovini, Rusija pojačava secesionističku retoriku prokremljanskog lidera Republike Srpske Milorada Dodika, koji je najavio svoju namjeru da usvoji zakon o stranim agentima.

U Crnoj Gori, Rusija je koristila Srpsku pravoslavnu crkvu za podsticanje nestabilnosti, ciljajući na tamošnje Srbe, polarizujući zemlju i podrivajući NATO.

Kako gubici Rusije u Ukrajini nastavljaju da rastu, Kremlj će nastaviti da koristi asimetrična sredstva da izazove i odvrati pažnju Zapada sa Gruzijom, Moldavijom i Zapadnim Balkanom kao još jednim potencijalnim bojnim poljem.

Dok je veliki dio američke pažnje usmjeren na operativni razvoj na terenu, ruska vojna doktrina se oslanja na hibridno ratovanje da bi izvršila svoje političke i vojne ciljeve.

Tek kada Zapad to shvati, može početi da pravi efikasne kontramere da se suprotstavi Kremlju i njegovim geopolitičkim ambicijama.