Koliko će koštati svinjetina: Muke je bilo i prije afričke kuge

Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović rekao je danas da će biti teška borba da se održi proizvodnja svinja zbog zarazne bolesti koja se pojavila i u Srbiji, i da je pitanje šta će se dešavati sa cenom svinjskog mesa.

Budimović je za RTS rekao da je afrička kuga svinja zahvatila veći broj opština i okruga u Srbiji, a da je prenosilac i čovjek ali i hrana.

- Biće teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa. Do kraja pošle nedelje eutanazirano je oko 18.000 svinja. Problema u proizvodnji svinjskog mesa bilo je i prije pojave afričke kuge svinja, Srbija je u 2023. godinu ušla sa oko 2.670.000 svinja, što je za preko 200.000 manje nego 2022. godine. Sada je sitaucija još teža, posebno za male proizvođaće - rekao je Budimović.

Problemi i u Evropi – kuda će cijena

I u Evropi se, kako je stručnjak iz PKS, dešavaju velike promjene i smanjen je broj krmača za oko 500.000 za svega godinu dana. To je pratilo i promenu cijene mesa.
- Cijena svinjskog mesa je u Evropi porasla i sada je 3,3 evra po kilogramu, a bila je 2,3 evra - rekao je Budimović.
Na pitanje kada bi to poskupljenje moglo da se prelije na Srbiju, Budimović je rekao da Srbija ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, već oko 87 odsto zahtjeva tržišta, pa samim tim zavisi i od evrpske cijene.

- Ostalo nam je potrebno za preradu i kupujemo u EU. Teško je sada davati projekciju i pričati ljudima bavite se uzgojem svinja, a bolest je u ekspanziji. Treba sačekati da vidimo kako će sve ići ne samo u Srbiji, nego i u Evropi - dodaje Budimović.

Čišćenje, pa dezinfekcija

Najbitnije je, kako je rekao Budimović, da se svinje ne drže na otvorenom prostoru, da komšije ne dolaze u ekonomski dio domaćinstva i da se radi dezinfekcija. Ali ne samo sipanje dezinfekcionog sredstva u blato ili po oboru koji nije očišćen, ili u dezobarijeru, piše 24sedam.

Obor mora da se opere i očisti i tek onda dezinfikuje, a sunđer, natopljen dezinfekcionim sredstvom kao dezobarijera, redovno mijenja.
Prenosioci bolesti su, prema njegovim riječima i glodari, pa je zbog toga deratizacija veoma važna.

- Čak 30 godina nismo imali sistemsku deratizaciju, a pitanje je da li je sada pravi trenutak za to - rekao je Budimović, koji je inače i doktor veterine.
Dodao je da to podrazumeva da stručne službe ulaze u ekonomska dvorišta, postavljaju mamce, a da misli da nije vrijeme za to, jer je to jedan od načina širenja bolesti, ali da je svako može da sprovede na svom domaćinstvu, a lokalna samouprava na javnim površinama.