Kakva je reakcija Srbije na poteze Kristijana Šmita: U Beogradu tiho, u Banjaluci burno

Iako politička situacija u Bosni i Hercegovini godinama nije idealna, sve više je počela da se komplikuje imenovanjem Kristijana Šmita na čelo OHR-a, prije dvije godine. 

Ipak, vrhunac tenzija dogodio se prvog jula, kada je on poništio dva zakona Republike Srpske i proširio Krivični zakon. 

Banjaluka je, očekivano, burno reagovala, ali u Beogradu komentara maltene nije bilo.

Kristijan Šmit, kojeg u Republici Srpskoj ne priznaju za visokog predstavnika, jer nije potvrđen u Savjetu bezbjednosti UN-a, poništio je u subotu zakone parlamenta Srpske o nepriznavanju presuda Ustavnog suda BiH i odluka visokog predstavnika.

On je i nametnuo izmjene Krivičnog zakona kojim se kažnjava svako ko ugrozi ustavni poredak BiH. 

Kako je objasnio lider Novog DSS-a Miloš Jovanović, ti potezi vode ka novom sukobu. 

Podsjetio je da izbor visokog predstavnika nije bio potpuno legalan, i naglasio da je politika Zapada jasna - unitarizacija Bosne i Hercegovine i uništavanje entiteta, prevashodno Republike Srpske. 

Kako kaže, dešavanja u Ustavnom sudu su samo jedna od epizoda cijele krize.

"Činjenica je da Republika Srpska s pravom više neće da poštuje odluke Ustavnog suda, ima problem sa imovinom, ima od početka problem sa građaninom Kristijanom Šmitom, tako da je tu jedino važno da rukovodstvo Republike Srpske istraje na svom stavu u odbrani Republike Srpske, i druga stvar, bez koje se ne može, je da Republika Srbija, dakle matica, bude bezrezervno, ponavljam, bezrezervno uz Republiku Srpsku", kazao je Jovanović.

Reporteri Une pokušali su da komentar na situaciju u Bosni i Hercegovini dobiju od političara vladajuće koalicije u Srbiji, međutim oni su na pozive i poruke ostali nijemi. 

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nije odgovarao na pozive, dok su iz kabineta predsjednice Vlade Ane Brnabić tražili zvanični upit, poslije čega se više nisu javljali.