Banjalučanin Dejan Špirko je jedini registrovani pečatorezac u Banjaluci

Daleko od politike i buke retorike, a pod budnim okom tradicije, porodice i očuvanja zanata.

Banjalučanin Dejan Špirko potiče iz stare ruske porodice. Njegov djed je na ove prostore, kao emigrant, stigao dvadesetih godina prošlog vijeka. U gradu na Vrbasu Dejan je dobro poznat. Pečati su za njega nešto više, a krije se i jedna divna tajna - kroz njih njeguje uspomenu na oca.

On je kod Dejana Špirka - jedinog registrovanog pečatoresca u Banjaluci. Jedini je u Banjaluci koji ovaj zanat čuva od zaborava.

Za 28 godina rada izradio je na hiljadu pečata.

"Ja sam počeo kao klasični slovoslagač. U ruci se drži vrstač, pincetom se uzimaju slova, slažu se u slogove, koristi se šilo za pomjeranje slova, da se slova isključe, ako bi se slučajno neka greščica napravila. Baš ono nekako stara škola. Danas kad bismo to nekom pričali pitali bi se pa kako to, zar je to moguće. To je nekad tako bilo, danas je vrijeme informatike, većina se toga odrađuje kompjuterom, danas je doba lasera, laserske tehnike", kaže Dejan Špirko, pečatorezac.

Savremene tehnike na njega nisu uticale. Svakom pečatu prilazi s posebnom voljom i žarom, a vrijeme tokom izrade za njega kao da staje.

"Pečat se može uraditi teoretski, ajmo reći, od 15-20 miuta do sat, sat i po, nešto standardno. Za neke veće stvari potrebno je mnogo više vremena, jer pečat kad se uradi to je to, otisak mora biti čitak, oštar, mislim kod mene je tako", istakao je Špirko.

Dejan brine i o tome da se pored čuvenog pitanja "A gdje pečat?“ ne biste pitali "da li je pečat ispravan". Pored toga, svaki je jedinstven na svoj način.

"Mogu reći s ponosom, radio sam pečat koji je dosta zahtjevan dio, mnogo detalja je imao na sebi za pečat za manastir Osovica. To je baš, kako bih ja rekao, za stati i gledati. Jer, potrudio sam se, ljudi su čuli za mene, po preporuci smo došli", kaže Dejan.

A preporuku imate i od naše ekipe. Ovom pozitivnom energijom ne sumnjamo da će njegovi pečati sklapati poslove, vjenčavati, i nadamo se, što manje razvoditi. Ono što je sigurno - Špirko je u gradu na Vrbasu ostavio svoj lični pečat.