Iz HET-a najavljuju: Uz HE Dabar i Bileća uduplaće se bilans HE na Trebišnjici

Hidroelektrane na Trebišnjici proizvele su zahvaljujući obilnim podavinama od početka ove godine odo 20 odsto više struje nego što je planirano , čime su još jednom pokazale da su garant elektroenergetskog sistema Republike Srpske. A očekuje se da će ova godina biti ojedna od najboljih do sada, pokazuju podaci ovog preduzeća.

HET je ostvario povećanu proizvodnju zahvaljujući dotocima vode u Bilećko jezero.

„Možemo reći da nije bila bolja hidrološka godina poodavno i već sada imamo izutzetno visoku kotu bilećke akumulacije i velike zalihe vode, odnosno osnovne sirovine za preradu ovoga preduzeća. I iznad smo nekog izuzetno jakog plana koji smo napravili za ovu godinu, do sada smo proizveli nekih 720 gigavat časova, od 1280 predviđenih, i imamo sasvim dovoljno vode da održimo ovaj kontinuitet proizvodnje. A samim tim i stabilnost kompletnog energetskog sektora Srpske, s obzirom na to da je druga termoelektrana u fazi remonta, a to se ne osjeti na tržištu. Elektroprivreda Srpske nema protrebu da kupuje ili uvozi električnu energiju u ovom momentu“, rekao je Goran Mišeljić, direktor „Hidroelektrana na Trebišnjici“.

Ipak, s obzirom na prognozu sušne jeseni, Mišeljić napominje da je ovo preduzeće spremno da nadoknadi nedostatak električne energije, mimo planova.

„Praktično sve te padavine su pomjerene za jedan mjesec naprijed i ako je novembar bio najkišovitiji mjesec u toku godine računamo da će sada biti decembar. Naravno da smo isplanirali sve i da ćemo se potruditi da što racionalnije potrošimo zalihe vode koje imamo u ovom momentu. Naravno, da li će doći do oscilacija odnosno promjena u planovima zavisi i od potreba sistema. Ukoliko se nešto nepredviđeno desi u preostala četiri proizvodna predueća, mi smo spremni da reagujemo i da nadoknadimo nedostatak eletrkrične energije mimo planova koje već posjedujemo“, dodao je Mišeljić. 

Kada je riječ o finansijskom dijelu predviđenom za ovu godinu, za period od nešto više od šest mjeseci ostvarili su preko 60 odsto plana, kažu u HET-u. Osim toga, početkom spetembra počinje remont hidroelektrane Trebinje 1, kao i hidroelektrane Trebinje 2, ali i hidroelektrane Plat u Hrvatskoj.

„Što se tiče tih nekih troškova, oni su zaista minimalni, možda čak i ispod minimalnog nivoa s obzirom na to da se sve to obavlja sa radnicima Hidroeletkrana na Trebišnjici. Taj trošak podrazumijeva nabavku nekog repromaterijala, ulja, i sličnih stvari. Tako da je to neka, u  odnosu na prihode, zanemarliva stavka. Standardan je remont u pitanju, imaćemo možda nekih deset dana bezvodnog stanja tunela za hidroelektranu Plat, koji će uticati na vodosnabdijevanje Dubrovnika, naravno, uticaće na proizvodnju i na elertgetski bilans, ali je to sve već uplanirano. Tu ćemo izvršiti sanaciju ulazne rešetke za hidroeletranu Dubrovnik i vjerovatno ćemo na par dana isprazniti akumulaciju Trebinje, a takav remont posljednji put smo imali prije 15 godina“, naglasio je Mišeljić.

Da je HET ostvario povećanu proizvodnju potvrđuje i izvršni direktor za upravljanje sistemom, Milan Mitrović.

„Trenutne zalihe u hidroakumulaciji Bileća iznose oko 500 gigavat časova elejktrične energije. Što se tiče dotoka u ovoj godini, oni su za nekih 23 procenta veći u odnosu na ono što je očekivano, odnosno planirano za ovaj dio godine. Što se tiče dotoka u hidroakumulaciju Trebinje, oni su za oko 77 procenata veći u odnosu na one očekivane za ovaj dio godine. U skladu sa potrebama sistema Elektroprivrede Srpske vršimo regulisano ispuštanje vode ka HE Čapljina, a sve u skladu sa sporazumom koji su potpisali Elektropivreda Srpske, hidroelektrana na Trebišnjici i Elektroprivreda HZ HB. Trenutno se ispušta 35 metara kubnih u sekundi i obračun električne energije se vrši na sedmičnom nivou , tako da Elektroprivreda preuzima taj dio energije za svoje potrebe i plasira tu energiju na tržište ili, u krajnjoj potrebi, opskrbljuje domaće potrebe“, rekao je Mitrović.

„Ta rezerva u akmumulaciji značajno utiče na stabilnost rada eletroenergetskog sistema. Što se tiče punjenja akumulacije do kraja godine se učekuje da će biti na planskoj poziciji, ali sa što racionalnijom potrošnjom, i da ne bi ugrozili proces proizvodnje električne energije za potrebe elektroenergetskog sistema Republike Srpske“, kaže Borivoje Vujičić, direktor direkcije za proizvodnju u Elektroprivredi Republike Srpske.

Hidroenergetskom sistemu HET-a pripada i hidroelektrana Dabar koja predstavlja najvažniju hidroelektranu u sistemu godnji horizonti. Glavni radovi na ovom projektu ozvaničeni su u junu ove godine. Taj sistem, osim hidroelektrane Dabar, predviđa i izgradnju hidroelektrane Bileća i hidroelektrane Nevesinje.

„To je prva elektrana u sistemu gornji horzonti i ujedno najisplativiji objekat. Cilj izgradnje hidreolektrane Dabar nije samo u smislu energetske proizovdnje, već i da se zadrži stanovništvo u ovoj regiji i spriječi odliv stanovništva i da se da prostor ljudima da obezbjede svoja primanja. Mi već u toku samog prednacrta izgradnje imamo uticaj na Nevesinjsku regiju i regiju Bileće, gdje je preko tri stotine radnika radilo na samoj izgradnji tunela“, rekao je Slaviša Stajić, direktor HE „Dabar“.

Sistem hidroeletrane Dabar sastoji se od akumulacije Nevesinje zapremine 61,80 miliona metara kubnih vode, zatim od brane Pošćenje, deribacionog tunela dužine 12.140 metara sa ulaznom građevinom, cjevovoda pod pritiskom mašinske zgrade, kanala kroz dabarsko polje dužine 6.360 metara, nasipa Grebap i Granjača koji imaju funkciju održivosti akumulacije.

„Hidroelektrana će na svom pragu proizvoditi kao hidroeletrana Bočac na Vrbasu, ali isto toliko energije će proizvoditi na nizvodnim hidroelektranama Trebinje 1, Trebinje 2, eventualno i hidroeletrani Dubrovnik, i ti benefiti su oko 265 gwh. Znači, u prosjeku ona će imati 550 gigavat časova električne energije što iznosi 50 procenata postojeće proizvodnje hidrosistema na Trebišnjici.  Kada je započeta, zamišljeno je da ta hidroeletkrana prije svega bude u vlasništvu HET-a 30 i Elektroprivrede 70 odsto. Sada je to u stoodstotnom vlasništvu HET-a i ta hidroeletkrana će imati višefunkcionalni značaj za kompletnu regiju. Ispod nje će biti još hidroeletrana Bileća a iznad nje će biti hidroeletrana Nevesinje“, kaže Luka Petrović, direktor Elektroprivrede RS.

Prema njegovim riječima, od prvobitnih 352 miliona maraka za ovu investiciju, došlo se do 660 miliona, koliko će, sa svim dodatnim radovima, koštati kompletna investicija.

Hidroelektrana Dabar je složen projekat koji vode sa nevesinjskog platoa svodi na dabarski, uz neto pad od 365 metara. Njegova izgradnja je ugovorena sa kineskom kompanijom Gezuba grupa. Ugovor za taj projekat potpisan je u maju 2020. godine, a Vlada Republike Srpske dala je garanciju za 85 odsto vrijednosti ugovora, dok je Elektroprivreda Republike Srpska uplatila 15 odsto, kao i ostale naknade. Planirano je da Hidroeletrana bude instalisane snage 160 megavata. Završetkom hidroeletkrane Dabar i hidroelektrane Bileća, iz sistema gornji horizonti, planirano je da se dvostruko uveća postojeći bilans hidroelektrana na Trebišnjici.