Vještačka inteligencija i radna mjesta: Da li će roboti zaista zamijeniti ljude?

Robot će zamijeniti čovjeka u brojnim poslovima - to je najveći strah koji se javi već na prvi pomen korišćenja vještačke inteligencije. Robot može da kuva, masira i još ponešto..  

Dok neka zanimanja izumiru, druga se basnoslovno plaćaju, te slijedi pitanje: ko bi u tržišnoj  automatizaciji mogao prvi da izgubi radnu knjižicu?

"Poslovi koji se samo ponavljaju i koji ljudima nisu interesantni sami po sebi nisu interesantni, ce polako preuzimati što mašine, što vještacka inteligencija, ali to nije gubljenje radnih mjesta - to je stvaranje novih radnih mjesta. Ti ljudi uz jedan dio doškolovavanja odnosno do obrazovanja- zato govorimo o cjeloživotnom učenju će pronalaziti nove poslove i samim tim će se kreirati novi poslovi sa novim kompetencijama. Ono vrijeme kada smo se zapošljavali na jednom mjestu i sa tog mjesta odlazili u penziju ide u zaborav", kaže Jelena Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Veštačka inteligencija je zapravo matematika. Iskorak u korišćenju najvidljiviji je u elektronskom bankarstvu, energetici i industriji. Model na kome se trenutno radi u Nemačkoj prognozira u kom delu i kada će pokvariti određena mašina, što značajno pomaže u održavanju.

"Svako ko ima priliku da koristi veštačku inteligenciju u svom poslu, treba da je koristi, da pomogne u efikasnosti i produktivnosti. Ko će izgubiti posao? Kao što je jedan moj kolega rekao, posao će izgubiti svi advokati, dobro, ne svi, ali svi oni koji ne budu koristili VI da im pomogne u efikasnosti i produktivnosti", kaže Branislav Kisačanin, Institut za veštačku inteligenciju Srbije

Velike nade polažu se i u upotrebu veštačke inteligencije u medicini. Operacije, ali i rutinske intervencije mogle bi da budu ekspeditivnije, što ne znači da će lekar dobiti otkaz zbog robota.

"Treba da budu tu kao asistivni, pomoćni alati. Da obezbede da doktor brže završi posao, da temeljnije pogleda pacijenta, da kada postoji situacija poput one sa koronom, kada ima mnogo rezultarta, tu treba softver koji treba da  pomogne da se to razvrsta, olakša čoveku. To je poželjno. Ni u kom slučaju nije poruka: Zamenimo čoveka. Čovek je, u krajnjoj liniji, stvorio veštačku inteligenciju", kaže Ljubomir Kljaić iz Kancelarije za IT.

Kriza je zakucala i na vrata IT-jevaca, što se ogleda u otpuštanjima u razvijenim zemljama. Međutim, taj sektor je i dalje u usponu što pokazuje i podatak da je domaća IT kompanija ove godine programere plaćala 17.000 evra mesečno. Stručnjaci ističu i da se ne treba bojati tehnoloških revolucija, jer je svaka od njih donela nešto dobro čoveku - između ostalog i niz novih poslova koji se lakše obavljaju.