Slučaj Danke Ilić ponovo je otvorio brojna pitanja; Kako smo se pokazali kao društvo?

Slučaj Danke Ilić ponovo je otvorio brojna pitanja. Ono glavno – kako smo se pokazali kao društvo? Dok je trajala potraga, danima se spekulisalo o krivcima, a meta je bila na čelu roditelja.

Osudili i presudili. Sudnica – društvene mreže. Na sceni utrkivanje ko će donijeti presudu, koja je, pokazalo se, bila pogrešna.

“Tako da smo zapravo ušli u neki lanac eksploatacije lešinarenja nad nečijom ličnom tragedijom. Imamo ne samo potrebu, već i prostor da nešto kažemo, da u tom učestvujemo, da na neki način od toga nešto uzmemo. Dakle, mi ne dajemo ovdje, mi uzimamo, ali zaboravljamo zapravo da uzimamo. Uzimamo zapravo od nečije lične tragedije, a smatramo da dajemo neki stav, neku vrijednost, nešto što je pozitivno svemu ovom, ali ne, samo doprinosimo negativno”, smatra sociolog Samir Forić.

Senzacionalizma, čini se, nije manjkalo proteklih dana. Kao ni konzumenata.

“To govori da smo mi zapravo jako frustrirani i da jedva dočekamo tako nekakvu situaciju u kojoj možemo negdje krenuti sa svojom eksplozivnom naravi i pokazati tu svoju narav, boreći se za neku pravdu. Mi zapravo na cijelom ovom prostoru trebamo dobro povesti računa, preispitati svoje mentalno zdravlje i jako puno uložiti da mi popravimo stanje u kojem se trenutno nalazimo”, smatra psiholog Anela Hasanović.

A da li to uopšte možemo? Postoje li rješenja?

“Nama pod hitno trebaju novi predmeti u školama. Nešto što izlazi iz sadašnjeg okvira nastavnih planova i programa, nešto čime ćemo se suočiti u najbližoj budućnosti, zato što smo mi dovoljno odaljeni. Više nema dovoljno prisnosti među ljudima i mi međusobni ljudski kontakt doživljavamo tako da je on potpuno besmislen”, kaže sociolog Sead Pašić.

I u tom obesmišljenom, međusobnom ljudskom kontaktu, primat uzimaju upravo društvene mreže gdje smo svi, očigledno, najjači. I tako, nažalost, do nekog novog slučaja, do nekog novog preispitavanja ko smo i gdje smo kao društvo.